PARVOVIROZA

Parvoviroza pasa je virusno, veoma kontagezno oboljenje pasa prouzrokovano parvo virusom. Najcesce oboljevaju stenadi u uzrastu od par nedelja do par meseci, a moguce je oboljenje odraslih pasa.

Parvo virus je DNK virus, izolovan je prvi put 1977. godine u Americi. Kod nas je parvo virus, kao prouzrokovac oboljenja, prvi put primecen 1980. godine i iste godine je i determinisan.

Infekcija nastaje kontaktom zdravih pasa sa obolelim, a takodje je virus moguce preneti i preko obuce, odece, opreme... jer je virus dosta otporan u spoljasnjoj sredini. Virus se, u spoljasnju sredinu izlucuje urinom, pljuvackom; ima ga u fecesu i u sadrzaju koje oboleli pas povrati. S obzirom na mali promer virusa, smatra se da je moguce da se preko placente prenese na fetuse. Ulazna vrata infekcije za parvo virus predstavlja epitel intestinuma gde virus dolazi pasazom kroz zeludac.Otporan je na nisku PH vrednost. Period inkubacije iznosi 4 do 5, a moze da bude i 1 do 7 dana.

U zavisnosti od uzrasta stenadi, tj. pasa, parvoviroza se javlja u dva oblika ili forme. 1.- Crevna forma (enteralni sindrom) 2.- Srcana forma (miokardialna forma)

Crevna forma: Inkubacija traje 4 do 5 dana. Bolest pocinje aptijom, depresijom, anoreksijom; da bi zatim krenulo povracanje praceno povecanjem telesne temperature. Telesna temperatura je obicno 40 do 41 stepena C. Stene je neraspolozeno; stoji u mestu; cede mu se bale i obicno su im grudi pokvasene od upornog povracanja. Obicno 24 do 36 h od pocetka povracanja javlja se proliv. Proliv je zidak, zute boje, a kasnije postaje crveno braonkaste boje i javlja se karakteristican kiselkasti neprijatan miris. Kasnije se u stolici primecuje cista krv izmesana sa epitelom creva. Dijareja moze da traje nedelju dana, ali obicno, vrhunac bolesti je cetvrtog ili petog dana, kada zivotinja, ako nije lecena, uginjava od posledica dehidratacije.

Srcana forma: Srcana forma je infekcija sa promenama na srcanom misicu. Najugrozenija su stenad od 3 do 10 nedelja starosti, ali mogu da obole i starije kategorije pasa. Najcesce se javlja u odgajivacnicama, gde, ako se pojavi, strada celo leglo. Prvi i najdramaticniji znak bolesti je naglo uginuce bez pojave bilo kavih karakteristicnih simptoma. Ovakav perakutni oblik se javlja kod stenadi u uzrastu od dve do tri nedelje. Stenad u uzrastu od 4 do 6 nedelja uginjava obicno za 24 casa, sa simptomima slabosti srca koji prouzrokuju i respiratorne smetnje. Stenad u uzrastu od 8 nedelja i vise, pokazuju znake tahipnoje, dispnoje; javlja se bledilo vidljivih sluzokoza; padom telesne temperature, sto se najbolje primecuje na hladnim ekstremitetima. Abdomen je obicno otekao usled ascita i hepatomegalije.

Dijagnoza Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, klinicke slike, patomorfoloskog nalaza ili izolovanjem virusa.

Terapija Specifican lek za parvovirozu pasa ne postoji. U stadijumu viremije, indikovano je davanje specificnog imunoglobulina (Puppyglobin, Stagloban, Baypamun) i ima smisla samo dok je virus u izolovati i poceti sa simptomatskom terapijom. Kod enteralnog sindroma, prvo treba nadoknaditi izgubljenu tecnost. U tu svrhu se daje intravenski Ringerov rastvor, Hartmanov rastvor, fizioloski rastvor, 5% glukoza ili laktoza. Zbog sekundarnih bakterijskih infekcija treba davati antibiotike i to preporucujem, parenteralno, kombinaciju penicilina i streptomicina ili peroralno neki sulfo preparat (Baktrim). Preporucujem davanje peroralno davanje Lactobacilusa (Flovinil BS) i medicinskog uglja. Takodje preporucujem i oralnu rehidrataciju (Nelit, Rosal, Zedeks) ili prokuvanu vodu sa malo secera i malo kuhinjske soli u njoj. Organizam obolele zivotinje treba podrzati vitaminskom terapijom i energeticima (Vitoligan, Catosal, Biodyl) i po potrebi davati antiemetike (Clometol). Kod velikog krvarenja iz creva moze se pokusati saniranje preparatima kao sto su vitamin K, Hemoscon, Vasoplasmin... ili, ako je to izvodljivo, uraditi transfuziju krvi. Kod miokardialnog sindroma, obicno se terapijom nista ne postize. Ako se i nesto postigne, srcani misic je toliko ostecen, da je takav pas radno nesposoban.

Imunoprofilaksa: Obzirom da ne postoji specifican lek za ovo oboljenje, a da je mortalitet veliki, najbolje i najprihvatljivije resenje je vakcinacija stenadi ili pasa. Pre nego sto se pristupi vakcinaciji stenadi, obavezno je sprovesti dehelmintizaciju i tako ih pripremiti za adekvatan imuni odgovor. Dehelmintizacija pasa ili stenadi na nasim prostorima se radi obicno sledecim preparatima: Soltric, Mebendazol, Helmivet, Drontal plus, Cestal plus itd. Iz iskustva i iskustva vecine drugih kolega, a u skladu sa preporukama proizvodjaca, prihvacena je sledeca sema imunoprofilakse stenadi: - I vakcinacija sa 8 nedelja starosti - Revakcinacija sa 12 nedelja starosti - Revakcinacija sa 18 nedelja starosti i nadalje revakcinacija svake godine. Vakcine koje se koriste za vakcinaciju stenadi su obicno polivalentne i u sebi sadrze i atenuirani parvo virus. Da bi se novorodjena stenad zastitila pasivnim imunitetom (kolostrumom majcinog mleka) preporucuje se vakcinacija kuja vakcinom koja u sebi sadrzi mrtvi parvo virus (Parvocine). Novorodjena stenad je na ovaj nacin zasticena prvih 6 nedelja zivota. Od polivalentnih vakcina koje u sebi sadrze i atenuirani parvo virus, na nasim prostorima se koriste: - Duramune DA2P+PV+LCL - Vanguard 5/L - Canigen DH (A2) PPi/L - Nobi-vac DHP+L - Caniffa CH+L+P - Candur SHL+P - Tetradog CEP+L - Hexadog CHP+L+R - Canimed SH+L+P - Canigen CEP+L - Virbagen DHP+L