endoparaziti

Prisustvo crevnih parazita (infestacija) veoma je česta pojava u pasa svih starosnih kategorija. Oni mogu da izazovu vrlo blage ili čak neprimetne kliničke simptome, ali mogu da izazovu vrlo tešku i ozbiljnu kliničku sliku, tako da je čak i život životinje doveden u pitanje.


Infestacija kod mladih pasa i štenadi često se odlikuje kliničkom slikom sa težim simptomima kao rezultat komplikacije sekundarnim infekcijama (bakterijskim ili virusnim) i nedovoljno razvijenim imunološkim odgovorom, dok infestacija odraslih može proći blažim simptomima. Moguća je i prenatalna infekcija (infestacija pre rođenja, putem majčinog krvotoka), pa i jako mladi štenci mogu biti invadirani.

Uzročnici:
Nematode: Ascaridide (Toxocara canis, Toxascaris leonina), Ankilostomatide (Uncinaria stenocephala, Ancylostoma caninum), Trihuride (Trichuris vulpis)
Cestode: Echinococcus granulosus, Echinococcus multilikularis, Dipylidium caninum, Taenia vrste, Multiceps multiceps, Mesocestoides spp.

Kako se Vaš pas ili mačka zaraze?
1. Gutanjem jaja parazita - najveći broj infekcija nastaje kada pas ili mačka liže mesta gde su druge životinje defecirale, kao što su dvorišta, parkovi ili trava (možemo ih i na cipelama doneti u kuću).
2. Putem vode ili hrane - kontaminirana jajašca u kojima je razvijena invazivna larva. Larva se iz jajašca oslobodi u tankom crevu i migrira kroz mukozu creva, preko krvotoka i jetre, sve do pluća. Iskašljavanjem dospevaju u ždrelo, gde budu progutane, te dozrevaju u tankom crevu u odrasle jedinke koje proizvode nova jajašca. Međutim, kada jajašca s invazivnim larvama proguta starija životinja, larve migracijom mogu završiti u jetri, mišićima, vezivnom tkivu, bubrezima i mnogim drugim tkivima gde prelaze u stadijum mirovanja koji može trajati i nekoliko godina. Kod gravidnih kuja te se larve ponovo aktiviraju u zadnjoj trećini graviditeta i putem krvotoka, preko placente, invadiraju fetus. Neke larve migracijom stignu do mlečnih žlezda pa se putem mleka prenose na štence. Na taj se način štenci invadiraju još intrauterino (u materici) ili galaktogeno (putem mleka) pa je moguće pronaći gliste u crevima šteneta starog 1 nedelju.
3. Rođenjem - mnogi štenci i mačići se rađaju sa parazitima koje im je prenela majka preko posteljice; Kako je davanje dehelmintika kontraindikovano u graviditetu ovu pojavu možemo prevenirati tako što kuju očistitimo pre parenja, a sledeće čišćenje od glista treba ponoviti sa 20 dana starosti štenaca.
4. Preko posrednika - pantljičare se prenose kada pas pojede zaraženu buvu.

Kliinička slika (simptomi):
Mlade životinje infestirane crevnim parazitima pokazuju sledeće simptome: neraspoložene su, bezvoljne su, apetit im je slab, dlaka im je suva i lošeg kvaliteta, stomak im je često nadut i na pritisak bolan, prisutan je i profuzan proliv u kome mogu ali i ne moraju da se primete crevni paraziti.

Ponekad mlada životinja i povraća i dešava se da u povraćenom sadržaju budu primetni crevni paraziti. Dehidratacija je posledica upornog povraćanja i proliva.

Kod odraslih životinja infestacije crevnim parazitima obično nisu primetne za vlasnika. Jedini simptom koji vlasnici primete je prisustvo dijareje manjeg ili većeg intenziteta. Dijareja može da bude prisutna stalno ili da se javlja povremeno, može da bude u vidu potpuno tečne ili kašaste stolice, i u stolici mogu ali i ne moraju da se pojave crevni paraziti.

Infestacije crevnim parazitima su ređe kod mačaka nego kod pasa. Jedan od faktora koji smanjuje mogućnost infestacije mačaka je i to što mačke zatrpavaju svoj izmet i tako otklanjaju potencijalne izvore infestacije.

Dijagnostika:
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda (veterinar može lako prepoznati simptome infestacije crevnim parazitima i koprološkim pregledom potvrditi svoje sumnje). Za dijagnostiku crevnih parazita presudan je koprološki pregled koji vrši veterinar i na osnovu čijih rezultata veterinar propisuje najefikasniji lek za otklanjanje crevnih parazita.

Terapija:
Antihelmintici: Pirantel, prazikvantel, febantel, itd. Dehelmintizacija se vrši tri puta godišnje. Nekada je potrebno dozu ponoviti za 14 dana .

Endoparaziti koji se mogu pronaći kod psa opasni su i za ljude.

Toksokarozu kod ljudi uzrokuje invazija larvama Toxocare canis tzv. larva migrans. Larva koja je invadirala čoveka nikada se ne razvije u odraslu glistu, ali svojom migracijom po telu uzrokuje oštećenja raznih organa. Simptomi bolesti zavise od organa u kojem su larve smeštene. U blažim oblicima simptomi su slabo izraženi i bolest može proći neprimetno. U težim slučajevima javlja se temperatura, kašljanje, bronhitis, povećana jetra, osip, otečeni limfni čvorovi, te granulomatozni retinitis (koji može završiti i slepilom ), a ukoliko larve završe u mozgu mogući su i nervnim simptomima. Ljudi se invadiraju unesenim jajašcima s invazivnom larvom koja se nalaze u okolini kontaminiranoj psećim izmetom; za decu su posebno opasni javni parkovi i travnjaci.

Echinococcus granulosus uzrokuje ehinokokozu. Čovek ima ulogu prelaznog domaćina a može se invadirati unosom hrane ili vode kontaminirane izmetom psa koji ima ehinokokozu ili direktnim kontaktom s psom koji na dlaci ima sasušene članke ehinokokusa ili jajašca. Ehinokokoza može uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme kod čoveka. Opasnost ne predstavlja sam ehinokokus, nego cista koji se stvara u telu i vrši pritisak na okolne organe a moguća je i alergijska reakcija na sadržaj hidratnog mehura-ciste. Prelaskom na komercijalnu gotovu hranu za pse prekinut je razvojni ciklus ehinokokusa, tako da se ehinokokoza danas javlja puno ređe kod pasa a posredno sve manje slučajeva je zabeleženo i kod ljudi. Bolest se leči antiparazitskim lekovima i hiruškim odstranjivanjem hidatnog mehura. Dipylidium caninum.

Čovek (kao i pas) može biti nosioc Dipylidium caninum-a (za razliku od prelaznog domaćina kod ehinokokoze), dok je prelazni domaćin za Dipylidium pseća buva. Zbog toga je u suzbijanju invazije s Dipylidium caninum kod pasa i mačaka, osim antiparazitske terapije unutrašnjih parazita, bitno redovito sprovoditi i zaštitu od spoljašnjih parazita (u ovom slučaju buva). Simptomi su proliv, grčevi i nadraženost (svrab) u području anusa.

Iz svega navedenog vidljivo je koliko je bitno da vlasnici imaju svest o potrebi redovnog "čišćenja" svojih ljubimaca od parazita. Iako svaki od navednih parazita može više ili manje narušiti zdravlje čoveka, želim na kraju naglasiti da milioni ljudi danas žive u svojim domovima u bliskom kontaktu sa svojim kućnim ljubimcima, a učestalost bolesti uzrokovanih psećim parazitima je izuzetno mala. Problemi nastaju samo onda kada se vlasnici ne brinu dovoljno za zdravlje svojih ljubimaca i ne slijede upute veterinara o potrebi doživotnog suzbijanja kako crevnih tako i ektoparazita.

Pravilnim i redovnim sprovođenjem antiparazitske terapije i normalnim higijenskim navikama svaki vlasnik će osigurati zdravlje svom ljubimcu te tako zaštititi i svoje zdravlje. Zato nema razloga za paniku već samo za oprez, redovnu higijenu i rutinsku dehelmintizaciju - "čišćenje" od crevnih parazita.