ZAPALJENJE UHA

Zapaljenje spoljnog uha
Pod ovom bolešću podrazumeva se zapaljivi proces u spoljašnjem ušnom kanalu, koji se proteže od spoljašnjeg otvora ka unutrašnjoj strani ušne školjke do bubne opne

Ovo je jedno od relativno čestih oboljenja kod pasa, koje se zbog nesavesnosti vlasnika pasa, u smislu kasnog primećivanja i samostalne i neadekvatne terapije, često iskomplikuje i prelazi u hroničan tok sa malim izgledima za potpuno izlečenje i sa čestim recidivima.
Oboljenje je relativno često iz razloga specifične anatomije spoljašnjeg ušnog kanala, kao i same ušne školjke. Na ime, kanal od spoljašnjeg otvora ide jednom trećinom svoje dužine vertikalno da bi se ostale dve trećine protezale horizontalno sve do bubne opne. Takođe, oko spoljašnjeg ušnog otvora nalaze se brojni nabori hrskavice ušne školjke koji umanjuju protok vazduha i ventilaciju, pogotovo ako se radi još i o psima duge dlake, kod kojih je otvor i početni deo kanala obrastao dlakom, a ušne školjke su oborene tj. viseće. Svi navedeni faktori doprinose otežanoj eliminaciji ušne masti - cerumena, iz spoljašnjeg ušnog kanala, njenom nagomilavanju i raspadanju, čime se usled negativnog delovanja raspadnih produkata na zid ušnog kanala i slabe ventilacije stvaraju povoljni uslovi za delovanje različitih mikroorganizama, prvenstveno bakerija, ali i gljivica i parazita.
Pomenuli smo da su najčešći uzročnici upale mikroorganizmi (bakterije, gljivice i paraziti), pored ovih, upalu spoljašnjeg ušnog kanala mogu izazvati i različita strana tela - čest slučaj kod lovačkih pasa, kao i materije koje dovode do alergijske reakcije. Upravo iz razloga postojanja većeg broja uzročnika koji mogu da dovedu do upale spoljašnjeg uha, treba biti veoma obazriv i dijagnostiku i terapiju obaviti pravovremeno kod stručnog lica tj. veterinara. Naravno da bi pas dospeo do veterinara potrebno je da vlasnik blagovremeno primeti neki od simptoma bolesti.
Najčešći uočljiv simptom upale spoljašnjeg ušnog kanala jeste da pas trese glavom levo-desno, tj. da mlati ušima, pokušavajući da se oslobodi bola i svraba usled upale, zatim češe uho šapama ili ga trlja o pod, a kod teže upale drži glavu nakrivljenu na stranu obolelog uha. Pri detaljnijem vizuelnom pregledu oko spoljašnjeg ušnog otvora primećuju se različite promene, od crvenila, ostatka ušne masti crne boje, do sluzavo prljavog - sveomukoznog, gnojnog pa i hemoragičnog sukrvičavog sadržaja koji se lepi i suši na okolnim dlakama. Na pritisak baze ušne školjke obolelog uha, pas reaguje bolno, cvili i brani se. Naravno vrsta i izraženost simptoma zavisi od vrste i intenziteta upale, kao i dužine trajanja, tako da kod blaže upale ili upale u početnom stadijumu, vlasnici ponekad sasvim slučajno pritiskom uha prilikom igre otkriju da psa to boli. Najjači iznenadni simptom bola javlja se kod ulaska stranog tela u spoljašnji ušni kanal. Najčešće strano telu u spoljašnjem ušnom kanalu jeste klasje trave tzv. popino prase i najčešće se nalazi krajem leta i u jesen, pored ove, nalaze se i semena trave muhara i česti su kod lovačkih pasa za vreme letnjeg lova.


Utvrđivanje bolesti

Adekvatan uvid u stanje i vrstu upale spoljašnjeg ušnog kanala, vrši se detaljnim pregledom uha otoskopom, kojim se vidi ceo ušni kanal do bubne opne, sa svim promenama na zidu kanala, patološkim sadržajem, eventualnim strnim telom itd. Iskusan kliničar može već na osnovu promena na zidovima kanala i vrste sadržaja da razluči o kakvoj je vrsti upale reč i koji su eventualni uzročnici. Od bakterija kao uzročnici se najčešće pojavljuju bakterije iz grupe Proteus, Staphilococcus, Sorinebacteria, Esherichia, od gljivica Aspergilus, Actinomuces, Penicilium i od parazita šugarac Otodectes i parazit Demodedž. Iako otoskopom pregled može da navede na sumnju o uzročniku upale, najbolje je, pogotovo ako se radi o dugotrajnim - hroničnim promenama - gde postoji mogućnost mešanja infekcije, da se pre preduzimanja bilo kakvih terapijskih mera, a radi tačne dijagnoze, uradi bris uha i u laboratoriji utvrdi tačna vrsta uzročnika, a putem antibiograma i antibiotik koji na tu vrstu najbolje deluje.
Nakon uzimanja brisa može se pristupiti terapiji uha, koja se do dobijanja laboratorijskog nalaza, svodi na evakuaciju patološkog sadržaja iz ušnog kanala, ispiranjem uha specijalnim rastvorima - cerumentalima, a nikako, kako to većina vlasnika radi sa 3% hidrogenom. Ovde napominjemo da se 3% hidrogenom uho ispira samo kod teških gnojnih upala i to jednom do maksimalno dva puta i ne više, jer će se dobiti suprotan efekat od željenog. Kod blažih upala, ili upala u početnom stadijumu, bez ili sa neznatnom količinim sekreta, uho se ne ispira ili se ispere jedan put, a dalja terapija se svodi na lokalno ukapavanje kapljica u uho. Kod ozbiljnih upala pored lokalne, sprovodi se i sistematska terapija hemoterapeuticima.


Način lečenja

Bez obzira na vrstu upale, pas mora biti pod stalnim nadzorom veterinara kako bi se redovno pratio tok bolesti i imao uvid u stanje ušnog kanala. Nakon procene stručnjaka, po završetku terapije, poželjno je ponovo uraditi kontrolni bris i uveriti se o uspešnosti terapije, jer kako smo naglasili, svako površno, neadekvatno i nedovoljno lečenje, vodi ka hroničnom toku bolesti sa sve manjim šansama za potpuno izlečenje i sa čestim recidivima bolesti. Kod takvih stanja često se dolazi u situaciju kada više konzervativna terapija zbog propadanja tkiva i gubitka reparacione sposobnosti ušnog kanala sa propadanjem bubne opne ne daje nikakve rezultate. Tada se kao jedina mogućnost, a u cilju prevencije nastanka upale srednjeg uha pa i moždanih ovojnica, pristupa hirurškom odstranjivanju celog ušnog kanala, bubne opne, srednjeg i unutrašnjeg uha.
Preventiva upale spoljašnjeg ušnog kanala, mogla bi da se svede na jedno do dva mesečna ispiranja ušiju cerumenoliticima, naročito kod pasa čiji je ušni kanal obrastao dlakama i koji ima padajuće ušne školjke. Na ovom mestu bih naglasio da se nikako ne čupaju dlake iz ušiju, jer se time stvaraju lezije za prodor bakterija i izaziva iritacija zida ušnog kanala koji tada lakše podleže upali.
Na kraju, želja nam je bila da ukažemo da ni jedna upala uha nije bezazlena i da apelujemo na vlasnike pasa, da se kod pojave bilo kojih od navedenih simptoma, obrate veterinaru radi tačne dijagnoze i adekvatne terapije.