OSTEOMIJELITIS - Infekcije kostiju kod pasa!

Jednostavna definicija osteomijelitisa je zapaljenje pokosnice ili periosta ,kore i medularne šupljine kosti.Tok bolesti je akutan i hroničan a najčešći uzročnici su vezani za aerobne i anaerobne bakterije:Stafilokoka(Staphylococcus),Ešerihije koli(Escherichia coli),Proteus ,Pseudomonas,Klostridija,Bakteroides.Retko se dešava da uzročnici budu gljivice.
Osteomijelitis se u najvećem broju slučajeva razvija kao posledica traume i operativnih zahvata na kostima.Rizične faktore predstavljaju ujedne,ubodne, prostrelne rane,penetrirajuća strana tela i otvoreni prelomi kosti.Sekundarno je moguć osteomijelitis dugih kostiju, raširen putem krvi sa distalnih žarista.U praksi se sreću rekurentne hronične infekcije u slučajevima nepotpunog izlečenja povredjenih kostiju.
Kada je kost prelomljena ili hirurški oštećena dolazi do poremećaja cirkulacije i nekroze na tom mestu.Nekrotična kost je početno mesto bolesti. Proliferacija bakterija i gnoj koji se stvara,širi se ka periferiji i ispod pokosnice. Napredovanjem infekcije može da se stvori kanal do kože.Svaki fistulozni kanal na dnu sadrži strano telo koje organizam odbacuje.
Kod pasa se razvijaju znaci povremenog hramanja, otok mekog tkiva i lokalizovan bol.Primecuje se smanjeno oslanjanje ekstremiteta sa atrofijom mišića.Prisustvo ulkusa ili manje rane koja vlaži znaci su drenaže.Ako je to povredjena noga koja je operisana ili je imala otvoren prelom koji je bio saniran bez operacije,najverovatnije je da se na tom mestu razvio osteomijelitis. Pas može biti ne raspoložen,letargičan,povremeno febrilan,sa anemijom neregenerativnog tipa i leukocitozom tj značajnim povećanjem belih krvnih zrnaca. Obavezan je rentgenski snimak iskompromitovanog ekstremiteta koji ce da potvrdi dijagnozu.Radiografske promene nisu odmah vidljive na kostima,vec se one razvijaju najmanje za 10-14 dana nakon povrede ili operacije. Takodje se preporučuje citološka i mikrobiološka pretraga rane na ekstremitetu.
Terapija obuhvata čišćenje ili Debridment nekrotične kosti i okolnog tkiva,ispiranje odnosno lavažu izotoničnim rastvorom i otvorenu drenažu rane.Ako je prisutan sekvestar kao deo mrtve kosti, obavezno se mora ukloniti jer on zapravo čini jezgro zapaljenja ili infekcije.Razvijene hronične infekcije treba što pre lokalizovati.To podrazumeva da zahvaćen rep,prst ili jedan ekstremitet moze biti rešen amputacijom i primarnim zarastanjem rane.Neophodna je odgovarajuća antibiotska terapija koja će trajati najmanje 2-4 nedelje i pod kontrolom veterinara.Izbor lekova mora da obuhvati širok spektar aktivnosti na aerobne i anaerobne bakterije.Samo stručna procena terapije i dužina trajanja uz obavezan kontrolni rentgenski snimak, dovodi do izlečenja osteomijelitisa bez straha da se ponovi.