DIJAREJE IZAZVANE BAKTERIJAMA

Psi i mogu da budu zaraženi mnogim bakterijskim vrstama od kojih su neke vrlo opasne po ljudsko zdravlje, tako da životinje mogu da predstavljaju rezervoar u infekciji ljudi. Bakterije koje su opasne po zdravlje ljudi, a koje izazivaju i oboljenja životinja najčešće su Salmonella, Campylobacter i Yersinia.


Salmoneloza

Salmoneloza je infektivna bolest izazvana bacilom. Postoje stotine seroloških tipova i varijanti Salmonele. Neki od serotipova su strogo specifični za vrestu, ali neki tipovi izazivaju oboljenje kod mnogih vrsta sisara pa i ptica. Izolovan je i veliki broj serotipova Salmonele iz izmeta klinički zdravih pasa i mačaka. Salmonela je organizam koji je vrlo otporan i dugo preživljava u spoljašnjoj sredini. Psi i mačke se najčešće inficiraju kada preko usta unesu infekte, bilo zagađenom hranom ili vodom, ili kontaktom sa drugom zaraženom životinjom ili prelaznim domaćinom. Mlade životinje su podložnije infekciji od odraslih životinja, pogotovu ako se drže u uslovima loše higijene, ako se drže mešano sa starijim kategorijama u odgaivačnicama, pet-shop-ovima ili ako su već obolele od neke bolesti.


Klinička slika

Infekcija Salmonelom može da se manifestuje u tri oblika: infekcija bez ikakvih simptoma, gastroenteritis i gastroenteritis sa bakteriemijom (prodor bacila u cirkulaciju). Kod pasa je daleko češća asimptomatska infekcija. Razvoj simptoma salmoneloze se češće pojavljuje kod onih životinja kod kojih je imunološki status ili način i uslovi držanja promenjeni. Salmoneloza se češće javlja kod životinja po izvršenim hiruškim tretmanima, kod onih koji su pod imunosupresivnom terapijom, kod onih koje su dugo bile pod antibiotskim tretmanom i kao komplikacija neke druge bolesti (na primer parvoviroze).

Klinički znaci salmoneloze obično nastaju tri do pet dana od kada je životinja došla u kontakt sa infektivnim agensom, a simptomi se manifestuju u vidu vodenaste ili sluzave dijareje koja kod teških oblika može da sadrži u sebi i krv, povraćanja, povišene telesne temperature, opšte slabosti, abdominalnog bola i brze dehidracije obolele životinje. Kod težih oblika salmoneloze može se razviti, često fatalna bakterijemija i septikemija koje prate simptomi šoka.

Kod mačaka su simptomi salmoneloze obično nespecifični. Vrlo često je Salmonella uzrok hroničnih ili povremenih dijareja kod mačaka. Međutim, dešava se i kod mačaka razvoj vrlo teških oblika salmoneloze kada se mačke zaraze bacilima preko zaraženih glodara ili ptica.


Dijagnoza

Dijagnozu salmoneloze veterinar postavlja na osnovu svih podataka koje dobije od vlasnika životinje o zdravstvenom stanju i bolestima psa/ mačke, o navikama životinje, o smeštaju i načinu držanja životinje, kao i na osnovu kliničke slike i labaratorijskih metoda izolacije Salmonelle iz uzorka fecesa ili krvi obolele životinje.


Terapija

Terapija se primenjuje kod životinja koje ispoljavaju kliničke simptome u vidu opšte slabosti, povišene telesne temperature, jakog proliva i povraćanja kao i kod onih sa znacima sistemske infekcije. Kod životinja sa blagim kliničkim simptomima ili kod životinja koje su inficirane ali ne ispoljavaju nikakve simptome primena antibiotske terapije je diskutabilna. U terapiji se takođe po potrebi primenjuju i rastvori elektrolita i mineralno-vitaminski preparati. Poboljšanje uslova držanja obolele životinje je neophodno da bi se saniralo ovo oboljenje.

Prognoza kod životinja obolelih od Salmoneloze je dobra osim kod životinja koje pokazuju simptome septikemije i bakterijemije. Smrtnost je veća u onim slučajevima kada se puno životinja drži zajedno na malom prostoru, na primer u odgaivačnicama, pet-shop-ovima i sl.


Kampilobakterioza

Uzročnik kampilobakterioze kod pasa i mačaka je Campylobacter jejuni. Ovaj mikroorganizam je raširen među životinjskom populacijom svuda u svetu, kako među domaćim tako i među divljim životinjama. On može da izazove oboljenje kod životinja ali može i da se nađe kao slučajan nalaz u crevima kod potpuno zdravih životinja. Kampilobakterioza kao oboljenje izbija obično u uslovima slabe higijene i držanja životinja, kao što su loše uređene i nečisto držane odgaivačnice, pansioni za pse, prodavnice sa kućnim ljubimcima.

Psi i mačke predstavljaju značajan rezervoar Campylobacter-a i potencijalni izvor infekcije za ljude. Kod ljudi Campylobacter izaziva zapaljenje tankih i debelog creva, a ponekad se javljaju i teški znaci bakterijemije.


Klinički simptomi

Većina pasa i mačaka u crevima nose uzročnike kampilobakterioze, ali ne pokazuju nikakve simptome. Postavlja se pitanje da li Campylobacter jejuni samostalno dovodi do oboljenja, ili je za nastanak kampilobakterioze potrebno postojanje nekog drugog primarnog oboljenja kao što je parvoviroza, postajanje crevnih parazita i sl. Infekciji su sklonije mlade životinje koje su već obolele od nekog primarnog oboljenja ili su pod imunosupresivnom terapijom. Opisani znaci kampilobakterioze su vodenasta ili vodenasto-sluzava stolica koja u sebi može da sadrži i krv. Telesna temperatura je obično u granicama normale.


Dijagnoza

Definitivnu dijagnozu kampilobakterioze je teško postaviti, pošto su za izolaciju Campylobacter-a potrebne specijalne hranljive podloge, uzorak stolice za analizu je potrebno uzeti direktno iz rektuma i što pre zasejati uzorak na hranljivu podlogu, a i Campylobacter je čest nalaz u stolici zdravih životinja.


Terapija

U terapiji kampilobakterioze kod ljudi koristi se erytromycin, i životinje mogu da se tretiraju ovim antibiotikom sa velikim uspehom. U toku terapije životinje vlasnici treba da sprovode pojačane higijenske mere u držanju životinje, jer se bakterije pojačano eliminišu u spoljašnju sredinu preko stolice koja postaje moguć izvor infekcije ljudi.


Jeršinioza

Yersinia enterocolitica je mikroorganizam koji je raširen svuda u svetu i koji kod ljudi, a ponekad i kod životinja može da izazove zapaljenje tankih i debelog creva. Od pasa obično oboljevaju štenad i bolest se karakteriše dijarejom koja je sluzavo-krvava, tenezmusima ali bez prisustva opštih simptoma.

Kod mačaka uzročnik Yersinia pseudotuberculosis izaziva tešku kliničku sliku. Mačka povraća, ima proliv, neraspoložena je, slabi, telesna temperatura joj je povišena, abdominalni limfni čvorovi se uvećavaju i javlja se žutica. Mačke se ovim uzročnikom najačešće inficiraju kada pojedu zaraženog glodara ili pticu.

Kod pasa obolelih od jeršinioze prognoza je dobra, i posle odgovarajuće antibiotske terapije psi prezdravljaju bez posledica. Međutim, kod mačaka prognoza uvek mora da se daje sa oprezom, jer i pored odgovarajuće terapije može da dođe do uginuća.